Изјава МСП Русије поводом гласања у Савету Безбедности o Сребреници

8. јула Савет Безбедности УН-а размотрио је британски нацрт резолуције поводом 20. годишњице трагичних догађаја у Сребреници. Руска Федерација гласала је против нацрта, уздржане су Ангола, Венецуела, Кина и Нигерија. Као резултат документ није усвојен.

Жао нам је да су Британци инсистирали на гласању, упркос нашим вишекратним упозорењима и забринутостима изнетим на адресу СБ УН-а из Балканске регије које се односе на то какве ће последице имати усвајање нацрта који има конфликтан потенцијал. Очигледно је да је документ у представљеном облику био неприхватљив због своје политичке мотивисаности, неизбалансираности, погубног карактера за процес националног помирења у Босни и Херцеговини и уопште на Балкану. Кривица за дешавања фактички се пребацивала искључиво на српску страну, без обзира на ту чињеницу да су и сами Срби постали жртве те трагедије.

Издвајање само једног од многобројних ратних злочина из тог доба уз заборав осталих ратних злочина апсолутно је неправомерно те би довело до продубљивања раскола у босанском друштву.

Узели смо такође у обзир одсуство консензуса у самој Босни и Херцеговини: ни парламент земље, нити чланови њеног Председништва нису могли да израде јединствено мишљење о нацрту резолуције. То је додатно ојачало увереност у то да ће њено усвајање само растрзати старе ране и наметнути балканским заједницама конзервацију међуетничке затегнутости уз удаљавање перспективе успостављања одрживог мира.

За време балканске кризе регија је постала сведок мноштва различитих чудовишних злочина укључујући ратне злочине и злочине против човечности који су одузели животе људима различитих националности и вероисповести. Доследно залажемо се за истрагу свих противправних аката, почињених у БиХ према свим етничким групама, укључујући Бошњаке, Србе и Хрвате с тим да би сви злочинци сносили заслужену казну.

Руски представник за време заседања СБ предложио је у тај тужни моменат да се одржи минут ћутања у спомен свим жртавама тих трагичних догађаја у БиХ.

Данас регија је суочена са принципијелно важним задатком – да се постигне потпуни консезус и смиривање ситуациjе у БиХ. У духу конструктивности Русија је раније изнела на разматрање Савета Безбедности УН-а алтернативни нацрт резолуције који се темељи на потпуно другачијоj логици, који је уперен у будућност, усмерава све заинтересоване стране према промовисању националног помирења, што бржем савладавању тешког наслеђа босанске трагедије.

Русија ће и даље уложити најенергичније напоре ради доследне реализације Дејтонског мировног споразума, чија се 20. годишњица обележава на крају ове године. Од изузетне је важности да све стране строго поштуjу своје обавезе из Дејтонског споразума – посебна одговорност лежи на властима БиХ. Спремни смо да ефикасно доприносимо даљој нормализацији ситуације на Балкану, изградњи тамо истинитог система колективне безбедности, доприносити јачању климе поверења и сарадње.

Извор: АМБАСАДАРУСИЈЕ.РС

РУСКИ ДОМ организовао прославу «ДАНА ПОРОДИЦЕ, ЉУБАВИ И ВЕРНОСТИ»

Свечаном архијерејском литургијом, коју је служио Патријарх српски Господин Иринеј 5. јула почело је обележавање „Дана породице, љубави и верности“.

Веома брзо је стекао популарност широм Русије, а настао је на иницијативу становника старог руског града Мурома 2008 године. Празник је подржала Светлана Медведева, супруга тадашњег председника Русије. Симбол овог празника је цвет камилице, а најважнији догађај је уручивање Медаља супружницима, који су у браку најмање 25 година. Данас се овај празник обележава у свим градовима широм Русије и у читавом свету.

Прославу празника у Србији, организовао је Руски дом у Београду и подворје Руске Православне Цркве у Београду. Треба истаћи да Россотрудничество подржава обележавање овог празника у свим земљама уназад неколико година, заслужена награда уручена је не само руским брачним паровима, већ и српским.

DSC_0143

У храму Свете Тројице Подворја РПЦ присуствовали су: директор Руског дома Надежда Кушченкова, представник Министарства вера Републике Србије М. Радојевић, запослени Руског дома и Амбасаде Русије, свештенство српске и руске православне цркве., представници друштвених организација, организација сународника, парохијани.

Главни учесници прославе били су брачни парови, који су у браку 25 и више година, којима је тог дана уручена заслужена награда.

Након завршетка литургије, директор Руског дома Надежда Кушченкова и старешина Руске Православне цркве у Београду протојереј Виталије Тарасјев, учествовали су у свечаној додели Медаља. Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј уручио је медаље „За љубав и верност“, паровима, који су кроз дуг брачни живот постали узорна, традиционална православна породица.

– Данас славимо породицу!- рекла је у свом обраћању директор Руског дома Надежда Кушченкова, – јер управо породичне вредности, јаче од било чега, спајају наше народе. Дан породице, љубави и верности има православне корене, али традиције љубави и верности поштују све вероисповести. Верујемо да ће нови празник, са стабилном традицијом у Русији, наћи своје место и у друштвеном животу Србије.

Патријарх Кирил: Рат је био страшан испит за цео народ

«Зар страшна искушења Великог отаџбинског рата и 70. годишњица Победе коју обележавамо ове године нису доказ и трпљења, и искуства, и наде, и љубави Божије, која је Духом Светим ушла у наша срца? Зато празник Победе за нас није просто историјски дан, није просто световни празник,» истакао је Његова Светост патријарх Кирил обративши се верницима после Свете литургије у храму Васкрсења Господњег у Бресту 21. јуна.

«Рат има огроман духовни значај, зато што је то био страшан испит за цео народ, онај народ који је одступио од Бога, који је изгубио веру и почео да руши своје храмове и манастире, који се скоро одрекао Бога… Али пред лицем страшног непријатеља одиграо се препород вере. У рововима на првим борбеним линијама, у Брестској тврђави није било неверујућих људи. Много пута сам разговарао с ветеранима и сви су говорили исто: у рововима на првој борбеној линији нема неверујућих. Зато што ништа осим силе Божије не може да спаси човека који испуњавајући наредбу и поштујући заклетву иде у сусрет смрти,» – истакао је патријарх.

Са руског Марина Тодић

Извор: ПРАВОСЛАВИЕ.РУ

Одлазак Примакова, великог пријатеља Срба

ВЕЛИКАН руске и пре тога совјетске политике, угледни дипломата, бивши министар спољних послова и премијер који је извукао Русију из амбиса 1998. године Јевгениј Максимович Примаков (85) у понедељак је сахрањен уз највише почасти у Москви на Новодевичјем гробљу. Опраштајући се од Примакова председник Владимир Путин је казао да је Јевгениј Максимович био пример правог патриоте и оданости домовини.

Сви руски политичари који су говорили о Примакову истицали су његово поштење и морални ауторитет. Примакова нису волели само олигарси који су опљачкали Русију на челу са Борисом Березовским који је водио пропагандни рат против Примакова.

Није случајно да је опроштај организован у Дворани стубова која је позната и као Дом савеза, у најстрожем центру Москве, одакле су некада отпратили Лењина и Стаљина. То је доказ највишег поштовања. Да се опрости од Примакова дошао је цели политички и војни врх, научна и културна елита Русије, његови некадашњи сарадници, бројне дипломате. Иако се и сам здравствено лоше осећа, Примакову се поклонио и некадашњи совјетски лидер Михаил Горбачов. У великој колони поштовалаца Примакова била је и Наталија Солжењицина, супруга руског великог писца и нобеловца Александра Солжењицина.

У име Србије на опроштају је био амбасадор Славенко Терзић, којег је Примаков упркос тешкој болести примио пре неколико месеци. Терзић каже да се Примаков као доказани пријатељ Срба интересовао за ситуацију у нашој земљи, а посебно га је бринула судбина преосталих Срба на КиМ.

Примаков је био оперисан пре две године од рака на мозгу. Задњих месеци се осећао слабо, али није клонуо духом и контактирао је са пријатељима и сарадницима скоро до краја живота.

На Новодевичјем гробљу опело је обавио патријарх РПЦ Кирил који је одлично знао и високо ценио Јевгенија Примакова. Иначе, Примакова је у зрелој доби крстио покојни патријарх Алексиј.

Бивши руски премијер Јевгениј Примаков, који ће у српској јавности остати упамћен по томе што је окренуо авион и отказао посету Вашингтону кад је 24. марта 1999. чуо за почетак НАТО бомбардовања СР Југославије, преминуо је у 86. години живота.

Примаков је рођен 1929. године у Кијеву. Од јануара 1996. до септембра 1998. године био је министар спољних послова Русије. У спољној политици био је аутор стратегије „мултиполарности“. Од септембра 1998. до маја 1999. године Примаков је био шеф Владе Русије.

По образовању оријенталиста, у богатој каријери радио је на државном радиу Русије, био коментатор Правде за Азију и Африку, а онда и дописник тог листа са Блиског истока. Седамдесетих година био је заменик директора Института за оријенталистику Академије наука СССР и један од водећих експерата за Блиски исток о чему је написао низ књига. Научну делатност Примаков је осамдесетих година наставио као директор Института економије и међународних односа АН СССР.

Од јуна 1998. до септембра 1990. био је председник Савета Савеза Врховног совјета СССР, а 1990. члан председничког савета где се бавио питањима спољне политике. Године 1991. постао је члан Савета безбедности СССР, а исте године у септембру стао на чело Централне обавештајне службе да би од децембра 1991. до јануара 1996. водио Службу за спољни обавештајни рад.

На челу Владе РФ био е од септембра 1998. до маја 1999. једна од најупечатљивијих епозода из тог периода био је када је на путу за Вашингтон, док је летео изнад Атлантика обавештен да је НАТО почео бомбардовање Југославије. Примаков је одлучио да откаже посету, окренуо авион изнад океана и вратио се у Москву.Августа 1999. Примаков је постао председник Координационог савета изборног блока „Отаџбина — цела Русија“ а уочи парламентарних избора у децембру те године најавио је да ће се кандидовати за председника 2000. али је фебруара 2000. објавио да одустаје од учешћа на изборима.

Примаков је потом скоро читаву деценију (од децембра 2001. до фебруара 2011) водио Трговинско-економску комору Русије.

Аутор је бројних књига. Говорио је енглески, арапски и грузијски и био носилац низа руских и међународних награда. Био је ожењен Ирином Борисовном, лекаром по занимању, с којом је имао ћерку Нану.

Извор: Спутник, Вечарње Новости

МСП РУСИЈЕ: Коментар на извештај Стејт департмента о контроли и неширењу оружја и разоружању

Амерички Стејт департмент је 5. јуна објавио свој Извештај о поштовању и придржавању споразума и обавеза о контроли и неширењу оружја и разоружању. Поред информација о америчком придржавању својих обавеза, извештај даје оцене колико друге земље поштују своје обавезе, и велики број притужби на Руску Федерацију због наводног кршења њених обавеза по основу више међународних споразума.

Примећујемо да Сједињене Америчке Државе настављају да се владају као врховни сертификатор који је присвојио право да другим земљама даје оцене њихововог придржавања својих обавеза по основу разних споразума о контроли и неширењу оружја и разоружању.

Очигледно је да су такви документи сачињени да пре свега служе интересима Вашингтона и да су зато отворено субјективни, испуњени предрасудама и пристрасни. Ови документи су познати по бројним спекулацијама, претеривањима, натегнутим чињеницама, лажним порукама и искривљавању. С обзиром на то, извештај из 2015, као и сви претходни извештаји, тешко да се може назвати озбиљним документом који одражава стварно стање ствари у сфери неширења и контроле оружја.

Посебно се да приметити да САД нису пропустиле прилику да и у овом извештају изнесу оптужбе за руску „окупацију“ и „покушај анексије“ Крима, као и „провокативне акције против Украјине“, а у супротности са њеним обавезама чланице ОЕБС-а и потписнице Бечког документа из 2011. године. Такве претпоставке су у потпуној супротности са реалношћу, САД су побркале лончиће.

Повратак Крима у Руску Федерацију је спроведен потпуно сагласно међународном праву, као резултат слободног изражавања воље становника полуострва – више од 96 одсто их се изјаснило за поновно уједињење са Русијом.

Што се тиче оптужби да Русија сада провоцира Украјину, генерално говорећи, такве тврдње су потпуно неосноване и само спречавају међународну заједницу да разуме стварне узроке украјинске кризе. Најчудније је што такве оптужбе износи земља која је, иако је више пута изразила своју посвећеност одржавању и јачању међународног мира и безбедности, у протекле две године била умешана како у дестабилизацију Украјине, тако и других региона.

Иако упућују неосноване оптужбе, Сједињене Америчке Државе, за разлику од Русије, не само да нису предузеле било какав практичан корак у правцу решавања украјинске кризе и спречавања хуманитарне катастрофе у Луганској и Доњецкој области, него су још подбадале Кијев да настави с братоубилачким унутрашњим сукобом.

Извештај америчког Стејт департмента још једном понавља неосноване оптужбе против Русије због кршења обавеза по основу Споразума о уклањању нуклеарних ракета средњег домета и краћег домета (INF Treaty). У ствари, оптужбе потичу из извештаја да је Русија у 2014. години поседовала, производила и испробавала са земље лансиране крстареће ракете са могућим дометом од 500 до 5,500 км, као и лансере таквих ракета.

Што је потпуно нетачно. Није случајно што САД нису у стању да изнесу конкретне чињенице које би подржале такве оптужбе, и што се позивају на некакве „поуздане изворе“. Њихова поузданост, по дефиницији, не може бити потврђена.

Изгледа да је главни циљ америчке пропагандне кампање на тему ИНФ споразума да дискредитују Русију и истовремено скрену пажњу јавности са америчких активности које се заснивају на веома слободном тумачењу одредби ИНФ спразума, одредби које спречавају САД у прављењу система наоружања који су важни за Вашингтон.

Зато смо, у погледу придржавања ИНФ споразума, дубоко забринути због плана САД да распореде системе за вертикално лансирање (VLS) у базе ракетне одбране у Румунији и Пољској. Ми процењујемо да ови системи могу лансирати и противракретне пресретаче „Стандардна ракета-3″ и крстареће ракете „Томахавк“ средњег домета. Таква примена би представљала директно кршење ИНФ споразума.

Поставља се и питање зашто се за противракетну одбрану тестирају циљне ракете са карактеристикама сличним онима ракета средњег и кратког домета. Има разлога да се верује да под плаштом таквих тестова САД можда раде на одређеним аспектима производње и употребе забрањених балистичких ракета.

Напомињемо да и беспилотне борбене летилице које Сједињене Америчке Државе већ годинама производе потпадају под дефиницију ИНФ споразума о копненим крстарећим ракетама, посебно узимајући у обзир заједничко схватање дефиниције појма “weapon-delivery vehicle“ („средство за испоруку оружја“ – прим. прев.), како пише у дипломатским нотама размењеним 12. маја 1988. године између Совјетског Савеза и Сједињених Америчких Држава.

Ми смо у више наврата САД позивали на чињенично засновану и стручну расправу о усклађивању питања из ИНФ споразума. Међутим, очигледно је да САД преферирају алате „мегафон дипломатије“. Ми сматрамо да је то пре свега доказ слабости америчке позиције и недостатак поверења у њу у свом случају, посебно када дискусија треба да се заснива на чињеницама, а не оптужбама.

Приметили смо и изјаве званичника Пентагона да САД разматрају опције војног одговора у погледу наводних руских „кршења“, а све до могућег размештања ракета средњег и кратког домета у непосредној близини руских граница, ракета које су забрањене ИНФ споразумом. Очигледно, такве акције би довеле до потпуног разарања режима ИНФ споразума – од стране Сједињених Држава, са свим последицама које из тога проистичу.

Апелујемо на САД да у потпуности поштују своје обавезе из ИНФ споразума и да не угрожавају одрживост овог документа.

Како се САД придржавају Споразума о неширењу нуклеарног оружја (NPT) изазива велику забринутост. Пракса извођења „заједничких нуклеарних мисија“ од стране САД и њихових НАТО савезника је озбиљно кршење Споразума. Као што је познато, члан 1. НПТ-а забрањује државама са нуклеарним наоружањем да нуклеарно оружје или друге експлозивне нуклеарне направе трансферишу било коме, директно и индиректно. Ми смо нашим америчким колегама више пута скретали пажњу на чињеницу да учешће европских чланица НАТО-а које немају нуклеарно оружје у заједничком планирању и обуци за употребу нуклеарног оружја која укључује авионе двоструке намене, њихове посаде, инфраструктуру ваздухопловних база и одржавање отворено противречи слову и духу НПТ-а. Међутим, САД истрајавају са таквом праксом.

Верујемо да овај проблем има само једно решење. Сво америчко нестратешко нуклеарно оружје треба вратити на територију САД, његово распоређиваље у иностранству забранити, инфраструктуру за брзу примену демонтирати. И никакви тренинзи (вежбе) које се односе на припрему и примену нуклеарног оружја за људство оружаних снага земаља које не поседују такво оружје.

Упорно одбијање САД да се укључе у израду међународних споразума о спречавању пласману оружја у космос изазива озбиљну забринутост. Вашингтон и даље следи само своју национално засновану политику. Конкретно, користи превентивне мере принуде чак и у случају само претпостављених непријатељских акција других држава, што само по себи противречи нормама међународног права. На пример, документ ЈП 3-14 „Свемирске операције“ Одбора Здруженог генералштаба Оружаних снага САД озакоњује „превентивне дипломатске, информативне, војне и економске мере“ против свемирских капацитета противника.

Такве одредбе најочигледније одражавају нацрт Кодекса понашања за активности у свемиру (ICoC), којег Сједињене Америчке Државе чврсто подржавају од 2012. године. Конкретно, одредбу Кодекса која једну државу овлашћују на некажњиве и ван-правне-надлежности једностране акције против свемирске имовине других држава.

Јасно је да такав приступ и иницијативе које САД подржавају, уз непромењену амбицију америчке администрације да сачува потпуну слободу деловања у свемиру, тешко да се могу сматрати олакшавањем међународних напора да се обезбеди равноправна и недељива безбедност за све и одржавањем глобалне стабилности.

Недоследан став САД у погледу Свеобухватног споразума о забрани нуклеарних проба (Comprehensive Nuclear-Test-Ban Treaty – CTBT)) очигледно је у супротности са америчком наводном посвећености јачању режима неширења нуклеарног оружја. И поред поновљених изјава о намерама да се ратификује Споразум и жељи да он ступи на снагу што је пре могуће, никакви практични кораци нису учињени у том погледу. Аргумент Вашингтона да у Сједињеним Америчким Државама услови за ратификацију Споразума нису повољни ипак не могу одолети критици. С обзиром да остале земље чија је ратификација потребна да би Споразум ступио на снагу у великој мери чине како и САД, „стагнантна“ позиција Вашингтона представља велику препреку на путу ка претварању Свеобухватног споразума о забрани нуклеарних проба у ефикасан инструмент међународног права.

Важно је напоменути да Сједињене Америчке Државе нису ратификовале кључне инструменте међународног права у области нуклеарне сигурности: Амандман на Конвенцију о физичкој заштити нуклеарног материјала и Међународну конвенцију о сузбијању аката нуклеарног тероризма из 2005. године. Истовремено, Вашингтон покушава да преузме улогу главног и привилегованог актера у овој области. Верујемо да имамо право да очекујемо одговорнији приступ од земље са лидерским „амбицијама“ у области нуклеарне сигурности. Надајмо се да ће Сједињене Америчке Државе умети да ратификацијом наведених докумената такав приступ искажу и у пракси.

Нажалост, Сједињене Америчке Државе већ дуго радије бирају тактику ширења провокативних нагађања и инсинуација о другим државама код питања везаних за Конвенцију о биолошком и токсичном оружју (BWC) – уместо да плодно учествују у труду међународне заједнице да се Конвенција оснажи. Очигледно, тиме се служе као параваном да сакрију сопствени лош историјат у вези придржавања Конвенције.

На пример, скандал са новим случајевима слања узорака активног антракса, агенса који је потенцијално биолошко оружје. Исто као 2001. године, када се десио сличан инцидент у коме је извор смртоносне инфекције био Пентагонов објекат: тада је то био Институт за медицинска истразивања инфективних болести Армије САД у Форт Детрику у Мериленду, а сада Истраживачки центар наука о животу „Лотар Саломон“ (Lothar Salomon Life Sciences Test Facility) који се налази на полигону Дагвеј у Јути. Опасност од веома опасне инфекције због слања узорака антракса из „Лотар Саломона“ запретила је не само америчком, већ и становништву других земаља: Канади и Аустралији. Посебно је алармантно испоручивање бактерија америчким војним објектима у трећу земљу, ваздухопловној бази Осан у Јужној Кореји.

Активности Пентагона на размештању својих медицинских и биолошких лабораторија уз руске границе изазивају дубоку забринутост. Најупадљивији пример у том погледу је Центар за истраживање јавног здравља „Р.Џ. Лугар“у предграђу Тбилисија, лабораторија високог биолошког ризика. Центар је „дом“ медицинске истраживачке јединице америчке војске, огранка Армијског истраживачког института „Волтер Рид (WRAIR). САД и грузијске власти се труде да сакрију стварни садржај и фокус активности ове америчке војне јединице, која проучава веома заразне болести. Пентагон покушава да сличне тајне војне медицинско-биолошке објекте инсталира и у другим земљама ЗНД.

Ова забрињавајућа активност Пентагона се спроводи у областима које директно покрива Конвенција о биолошком и токсичном оружју. Према томе, очигледан је недостатак интересовања америчке администрације за јачање Конвенције као средства заједничке безбедности. Позната је чињеница да су САД 2001. године једнострано прекинуле женевске мултилатералне разговоре о стварању верификационих механизама Конвенције, и да се од тада опиру наставку преговора, да поништавају једнодеценијски труд међународне заједнице да оснажи Конвенцију.

Не можемо, а да не приметимо да се у извештају америчког Стејт департмента понавља већ отрцани аргумент да Сједињене Америчке Државе „не могу да потврде“ руска саопштења која се односе на количину залиха токсичних супстанци, број објеката у којима се некада производило хемијско оружје и производње капацитете – чиме се имплицира да се Русија не придржава у потпуности Конвенције о хемијском оружју (CWC).

Подсетићемо САД да испуњавање одредби Конвенције о хемијском оружју остаје у искључивој надлежности међународно признате Организације за забрану хемијског оружја (OPCW), добитника Нобелове награде за мир. Вашингтон не треба да преузима њене функције, нарочито кад сама организација никада није имала било какву притужбу на кредибилитет извештаја Руске Федерације.

Истицање наводних пропуста у испуњавању обавеза других земаља очигледно има за циљ да се прикрију сопствени пропусти и кршења закона од стране Вашингтона. Конкретно, познато је да је НАТО на челу са Сједињеним Америчким Државама током присуства у Ираку, без икаквог међународног надзора или одобрења Организације за забрану хемијског оружја, занемарио сигурносне захтеве и уништио ирачку муницију са хемијским оружјем, што је озбиљно нарушило здравље укљученог људства и животну средину. Творци извештаја тврде да је Сирија прошле године одуговлачила са уклањањем хемијског оружја са своје територије, што је изведено под екстремним условима унутрашњег оружаног сукоба, али некако „заборавише“ на кашњење у уништавању сиријског токсичног оружја у „Веолији“ у Сједињеним Америчким Државама, што је резултирало померањем крајњег рока уништавања за новембар ове године.

Што се тиче Споразума о конвенционалним оружаним снагама у Европи (CFE), не сматрамо паметним потезом на њега подсећати. Акције САД и америчких савезника су одредиле судбину овог споразума, јер је покушавано, упорно и тврдоглаво, а инструментима контроле конвенционалног оружја у Европи, остваривање сопствених геополитичких интереса.

Озбиљна расправа о новом аранжману којим би се заменио Споразум о конвенционалним оружаним снагама у Европи, а који треба да се заснива на равнотежи интереса свих страна, укључујући и Русију, јесте могућа, али ако САД и друге чланице НАТО-а напусте овај приступ који је сам себе дискредитовао.

Као и прошле године, извештај америчког Стејт департмента из 2015 набраја америчке притужбе на то како други испуњавају Споразум о отвореном небу (ОСТ).

Што се тиче наводних руских рестрикција за сопствени ваздушни простор, поновићемо да ограничења висине летења изнад Москве и чеченских зона ограничења постоје због прописа о безбедности летења.

Максимална даљина лета за Калињинградску област је одређена на основу одредби Споразума о отвореном небу и пратећих одлука Саветодавне комисије за отворено небо (OSCC). Ова процедура омогућава исту ефикасност посматрања која се обезбеђује летовима над другим областима Руске Федерације и суседним земљама (над Пољском, Литванијом Летонијом и Естонијом).

Ограничења за „Open Skies“ летове у близини границе Абхазије и Јужне Осетије су уведена у складу са одредбама Споразума о отвореном небу, према којима путања лета посматрачког ваздухоплова не сме граници суседне државе која није држава потписница Споразума бити ближа од десет километара. Абхазија и Јужна Осетија нису државе потписнице Споразума.

У извештају се такође тврди да је Русија одбила да обезбеди приоритетну дозволу за летове „Отвореног неба“. Подсетићемо да „Open Skies“ летови, по Споразуму, „имају већи приоритет од свог редовног авио-саобраћаја“, то јест заказаних авионских летова.

Чуде нас упорни покушаји САД да се дискредитује одлука Русије о затварању аеродрома током свих званичних државних празника. И друге државе потиснице Споразума увелико чине исто.

Руска Федерација је у више наврата подстицала Сједињене Америчке Државе да утврде поступак за посматрање области и територија изван континенталног дела своје државне територије. Нажалост, на наше упите нисмо добили никакав одговор, чак ни прелиминарни. Ово нерешено питање оставља делове америчке територије ван посматрачких активности, што је битна повреда Споразума о отвореном небу.

Што се тиче захтева више држава потписница, да се разјасне „необичне војних активности“ у 2014. години, а према одредбама садржаним у Трећем поглављу Бечког документа, Русија је у неколико наврата јасно рекла да њене оружане снаге не спроводе било какве неуобичајене или непланиране војне активности које се морају пријавити у складу са Бечким документом. Више пута смо нагласили да рутинске активности руских оружаних снага у оквиру националне територије Руске Федерације не угрожавају безбедност држава чланица ОЕБС-а. Ниједна земља која је затражила појашњење на основу Трећег поглавља Бечког документа није могла да пружи било какав доказ „необичних војних активности“ Русије. Нити су инспекције идентификовале било какву значајну војну активност руских оружаних снага.

Морамо рећи да ово непоштовање налаза инспекције чини медвеђу услугу режиму поверења и мерама за развој безбедности (CSBMs). Као да је режим CSBMs по Бечком документу ефикасан само под „добрим временским условима“, јер се током кризе не користи како је планирано, већ да се демонстрира подршка једној страни и врши политички притисак на другу.

Једини закључак који можемо извући из овогодишњег извештаја Стејт департмента је да Сједињене Државе настављају да се ослањају на пропаганду и дезинформације, а на штету пажљивих, темељних и значајних расправа о питањима која се односе на то како државе потписнице поштују своје обавезе које проистичу из споразума о контроли и неширењу оружја и разоружању. Наше искуство из односа са нашим америчким колегама по овим питањима показује да је политика Вашингтона заснована на слабашном корпусу доказа у прилог својих тврдњи о наводним кршењима споразума од стране Русије. Таква политика такође одбацује сав марљив рад са свим заинтересованим странама у специјализованим форматима.

Превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО

Амбасадор Александар Чепурин посетио Бачку-Паланку

Током посете Бачкој Паланци Амбасадор Александар Чепурин је разговарао са руководством града и представницима пословних кругова и упознао се са делатношћу предузећа „Таркетт“ а.д., које више од десет година заузима водеће позиције на руском и светском тржишту у области проиводње подних облога.

Александар Чепурин заједно са градоначелником Александаром Ђедовацем су положили венце код спомен споче на градској гимназији у знак сећања на руске педагоге, који су се бавили просветном делатношћу у Бачкој Паланци на почетку прошлог века.

Извор: АМБАСАДАРУСИЈЕ.РС

Андреј Бојцов са Братиславом Гашићем о војној сарадњи Русије и Србије

Делегацију предводи први заменик директора Федералне службе Руске Федерације за војнотехничку сарадњу Андреј Артурович Бојцов.

У разговору је истакнуто да су односи Србије и Руске Федерације традицонално добри и пријатељски, а Декларација о стартешком партнерству коју су потписали председници две земље 2013. године у Сочију потврђује намере за даље унапређење сарадње у свим областима. Министар одбране истакао је да Србија изузетно цени принципијелну подршку Руске

Гашић и Бојцов разговарали су о модалитетима за унапређење војноекономске сарадње две земље. Народна скупштина Републике Србије 19. јуна ратификовала је Споразум о војнотехничкој сарадњи, што ће позитивно утицати на даљи развој сарадње у овој области, нагласио је министар одбране.

Министар Гашић рекао је да ће Министарство одбране пружити сву подршку представницима српске наменске индустрије ради даљег унапређења сарадње са Руском Федерацијом.

Прес служба Министарства одбране Србије

Поводом 1000-годишњице од представљења равноапостолног Великог кнеза Владимира – Крститеља Русије

У Руском дому у Београду 25. јуна протојереј Радомир Поповић, професор Теолошког факултета одржао је духовну беседу поводом 1000-годишњице од представљења равноапостолног Великог кнеза Владимира – Крститеља Русије.

_DSC0410

Присутне је поздравио протојереј Виталије (Тарасјев), старешина подворја Руске Православне Цркве у Београду. Протојереј Радомир Поповић је говорио о историјату Крштења Русије и о улози кнеза Владимира у развоју старо-руске државе и о духовно-историјским искуствима руског народа.

Руски језик у дијалогу култура

У Београду је Округли сто одржан у новоотвореном Мултимедијалном центру. У његовом раду учествовали су истакнути русисти из Србије, предавачи руског језика, чланови Славистичког друштва Србије, полазници течајева руског језика при Руском дому у Београду.

Бројни партнери Руског дома су са својих личних или пословних компјутера пратили интернет конференцију из различитих крајева Србије, а затим и учествовали о он-лајн разговорима, који су току рада Конференције били организовани у Руском дому.

Пратећи рад Конференције, учесници Округлог стола су разменили мишљење о основним темама Конференције, подржали су њене циљеве усмерене на консолидацију сународника и локалног становништва са идејом очувања и ширења руског језика, као језика међународног дијалога у читавом свету, а предложили су читав низ нових тема и начине њиховог разматрања. Изнети су и следећи конкретни предлози:

  1. Наставити иницијативе српских и руских партнера, заједно са представницима крупног руског бизниса, у обједињавању државног и личног партнерства у организацији манифестација чији је циљ ширење руског језика, обезбеђивање стипендија за српске студенте који се школују у Руској Федерацији и сл.
  2. Активирати сарадњу са Фондацијом „Руски мир“ кроз креирање заједничких програма, одобравање гранта за реализацију научних и издавачких пројеката.
  3. Ширење праксе слања руских специјалиста у области предавања руског језика.

Резултати ове дискусије о начинима и методама учвршћивања позиција руског језика у свету и враћање достојанства језику на територији Србије, русисти из Србији су истакли неопходност, да се између осталог организују овако крупне манифестације светског значаја: похвалили су одличну организацију и актуелну тему Конференције и изразили су спремност да и у будуће учествују у свим процесима консолидације светске заједнице у очувању и развоју руског језика као језика међународне комуникације на читавом Евроазијском простору од Атлантика до Тихог океана и његове популаризације у читавом свету.

Дан руског језика

Прва велика манифестација, везана за прославу Дана руског језика, је олимпијада руског језика одржана 30. маја у просторијама Педагошког факултета Београдског универзитета и Руског дома у Београду.

Затим су се 2, јуна 2015. године на редовном методичком семинару за предаваче руског језика из Србије, разматрала питања обележавања Дана руског језика ове године, а затим и одређивао програм за његово обележавање наредне године. Сви присутни су се једногласно сложили да напори око организације овог празника не треба да проистичу само од Руса, који живе у Србији, већ и од локалног становништва које поштује културу Русије, што би допринело учвршћивању словенског братства.

Обележавање дана руског језика уочи рођендана Александра Сергејевича Пушкина, по традицији подразумева свечано полагање цвећа на споменик великом руском песнику у Београду, који се симболично налази у непосредној близини споменика утемељивачу српског књижевног језика Вуку Караџићу и споменика Ћирилу и Методију, који симболично завршава композицију трга словенске културе.

У полагању цвећа, чији је организатор Руски центар за науку и културу, учествовали су ученици београдских школа и гимназија, представници друштава пријатељства са Русијом, сународници, представници медија. Стихове Пушкина говорили су српски ђаци који уче руски језик.

Ученици београдских школа и гимназија узели су учешће и у Такмичењу, организованом у част Године књижевности објављене у Русији и то у следећим номинацијама:

  • рецитатори песама омиљених руских песника на руском језику;
  • рецитатори песама омиљених руских песника на српском језику;
  • вокални извођачи песма на стихове омиљених руских песника;
  • литерарни састави на тему омиљених руских песника;
  • ликовни радови на тему омиљених руских песника.

Око сто ликовних радова је послато на адресу Руског дома у Београду за последњих месец дана. Најбољи радови представљени у фоајеу свечане сале Руског дома. Литерарни радови су потврдили да ученици из Србије разумеју светски значај руске културе, и њену улогу у формирању опште словенских вредности и традиција. У Руском дому је 5. јуна одржано такмичење рецитатора и певача на коме је учествовало 82 ученика из 24 школске установе широм Србије. У сали је било више од 200 деце, ученика и родитеља. Награде Руског дома уручене су 21 учеснику у различитим номинацијама.

Исте вечери у Руском дому у Београду, одржано је такмичење хорова у извођењу руских песама, у чијој су организацији учествовали друштва руских сународника и Фондација јединства православних народа.

ПРАЗНИК ПЕСМЕ

Учествовало је 5 школа. Организатори фестивала су: амбасада Руске Федерације у Републици Србији, Координациони савет руских сународника, Руски центар за науку и културу, српско одељење Међународне фондације јединства православних народа.

Присутне је поздравила руководилац одељења за културне програме Руског дома Татјана Берјозова, која је истакла огроман значај фестивала у ширењу руског језика и руске културе међу ученицима.

И, ево на сцену излазе ученици. У обавезан програм укључена је песма «Каћуша» и друга се изводи по избору школе. Расположење у сали је свечано. Сваки наступ испраћен је бурним аплаузима. Ниво извођача био је прилично уједначен и веома висок. Жири је имао тежак задатак, јер је међу одличнима требало изабрати најбоље. Док су чекали одлуку жирија, учесници су се одмарали уз руске песме и видео спотове.

На крају, жири објављује резултате. Места су распоређена на следећи начин:

  1. место припало је хору млађих и хору старијих разреда школе «Бранко Радичевић»,
  2. место припало је школи «Свети Сава»,
  3. место поделили су хорови школа «Иван Горан Ковачић» и хор школе «Милоје Васић».

Победници ће наступити у финалу овог такмичења, које је заказано за новембар 2015. год. и биће посвећено Дану народног јединства Русије.

Свим учесницима додељене су дипломе, књиге за школске библиотеке «Венац Ћирила и Методија» у издању Фондације јединства православних народа поводом Дана словенске писмености и цвеће.

Велики празник руске песме је завршен. Деца и наставници су се срдачно захвалили организаторима фестивала.

Презентација пројекта «Волонтер» у „Руском дому“

Пројекат «Волонтер» има за циљ да окупи младе људе око традиционалних породичних вредности, вредности материнства и очинства.

Током сусрета разматрана су актуелна питања о узроцима и последицама демографске кризе. Организатори су изнели своја искуства у решавању ових питања и саслушали мишљење српских колега.

Учесници манифестације су сазнали резултате руских програма, који су усмерени на ширење породичних вредности међу младим генерацијама. Говорило се о савременим формама и методама сарадње волонтерских организација, чији је рад усмерен на добробит породице.

Током разговора организатори су упознали колеге са механизмом организације рада „Пропаганда породичних вредности“, као и са 10 ефикасних модела социјалних акција у афирмацији породичних вредности.

На овај разговор позвани су стручњаци Министарства науке, образовања и технолошког развоја Републике Србије; руководиоци и лидери омладинских организација, које се баве питањима породице; руководиоци и лидери православних организација, које реализују социјалне пројекте (везане за децу и породицу); новинари, који се баве омладинским темама, представници невладиних организација за социјалну и волонтерску делатност, студенти, постдипломци, предавачи и велики број заинтересованих.