Руски Дом

Руски језик се у Србију враћа гасоводом

Decrease Font Size Increase Font Size Величина текста Штампај
RDУ последње време је у Србији постала актуелна тема враћања руског језика у школски програм. Руски језик је, после доба општеприсутности у СФРЈ, брзо избачен из српских школа. Ипак, полако се враћа, заједно са туристима, гасоводом и политичким контактима. 
У последњих неколико година знатно је порастао број грађана Србије који су своју децу уписали у Руску школу у Београду. 

Од 1946. до распада комунистичке Југославије језик Лењина и Хрушчова био је од трећег разреда обавезан предмет у свим школама југословенске федеративне републике. То значи да су га морали учити и Хрвати и Словенци, који нису знали ћирилицу, и житељи забачених муслиманских села, и вишенационално становништво Војводине. Тешко је рећи колико је међу свим тим људима био русофила и оних који су заиста хтели да уче руски, али су вероватно били у мањини на територији тадашње Југославије. После болне поделе социјалистичке Југославије на независне републике руски језик је остао тражен само у Србији и Црној Гори, а и у тим републикама је брзо постао сасвим непопуларан. Руски је још више пострадао каснијим доласком прозападних политичара на власт.

Наставници из југословенског периода и дан-данас испољавају врло висок степен професионализма. Није случајно прошле године у Санкт Петербургу за најбољег предавача руског језика у иностранству проглашена Даринка Крстић из Лесковца. Па ипак, све више таквих наставника остаје без посла. Први су без посла остали наставници руског језика на Косову и Метохији, затим у Војводини, где је мађарска мањина доста утицајна, а последњих пар деценија се то дешава и у централној Србији. Родитељи су писали молбе да се у школама предаје страни језик који би њиховој деци могао бити од користи у Европи, где Срби углавном одлазе на привремени рад. Државне школе у материјалном смислу не стоје баш најбоље, и за њих одсуство интересовања за страни језик значи преквалификацију или смањење броја наставника, а ако се после таквих процеса и појаве деца која би желела да уче дотични језик, то није могуће, јер нема ко да га предаје, па су деца принуђена да бирају један од понуђених језика. 

[box type="box" width="200" template="drop-shadow curved curved-hz-1" align="right" color="yellow"]Данас сваки десети српски ученик на почетку петог разреда бира руски језик, а то је тек нешто више од 63.000 ученика у целој земљи. Ради поређења, енглески се предаје од првог разреда и учи га свих 600.000 српских ђака.[/box]

Данас сваки десети српски ученик на почетку петог разреда бира руски језик, а то је тек нешто више од 63.000 ученика у целој земљи. Ради поређења, енглески се предаје од првог разреда и учи га свих 600.000 српских ђака. Немачки као други страни језик у 2012. години је заузео друго место по популарности међу ђацима, а на трећем месту је француски. 

Међутим, у последње време је ситуација почела помало да се мења. Интересовање за руски језик је нагло повећано средином 2000-их, када су туристи из Русије нагрнули у Црну Гору. Многи Срби, који сезонски раде на мору у туристичком бизнису и сфери услуга, били су принуђени да се присете не само израза „давај, давај“, него и мало сложенијих фраза. А када је почела реализација енергетских пројеката, поготово када је потписан уговор о изградњи гасовода Јужни ток, тада су се руског језика сетили и функционери и бизнисмени. Значај руског језика у Србији порастао је и захваљујући политичком зближавању двеју земаља и честим посетама руског државног врха. 

У последњих неколико година знатно је порастао број грађана Србије који су своју децу уписали у Руску школу у Београду (која ради при амбасади Руске Федерације). Међу родитељима су и водећи предузимачи и политичари, као на пример потпредседник владе и министар одбране Александар Вучић. 

На курсеве руског језика у Руском културном центру у Београду сада долази све више пословних људи и омладине. Стари наставни кадрови осетили су да се ситуација мења, па су 94 српска наставника руског језика 2012. потписала петицију, упућену републичким властима, са молбом да се руски језик врати у школе, јер су уверени да постоји интересовање за њега. Могуће је да ће са порастом броја ђака који уче руски језик порасти и његова популарност у високошколским установама. Међутим, у тој сфери на избор језика очигледно неће утицати политичке побуде, него практична рачуница.

Извор: РУСКА РЕЧ