Руски језик у дијалогу култура

У Београду је Округли сто одржан у новоотвореном Мултимедијалном центру. У његовом раду учествовали су истакнути русисти из Србије, предавачи руског језика, чланови Славистичког друштва Србије, полазници течајева руског језика при Руском дому у Београду.

Бројни партнери Руског дома су са својих личних или пословних компјутера пратили интернет конференцију из различитих крајева Србије, а затим и учествовали о он-лајн разговорима, који су току рада Конференције били организовани у Руском дому.

Пратећи рад Конференције, учесници Округлог стола су разменили мишљење о основним темама Конференције, подржали су њене циљеве усмерене на консолидацију сународника и локалног становништва са идејом очувања и ширења руског језика, као језика међународног дијалога у читавом свету, а предложили су читав низ нових тема и начине њиховог разматрања. Изнети су и следећи конкретни предлози:

  1. Наставити иницијативе српских и руских партнера, заједно са представницима крупног руског бизниса, у обједињавању државног и личног партнерства у организацији манифестација чији је циљ ширење руског језика, обезбеђивање стипендија за српске студенте који се школују у Руској Федерацији и сл.
  2. Активирати сарадњу са Фондацијом „Руски мир“ кроз креирање заједничких програма, одобравање гранта за реализацију научних и издавачких пројеката.
  3. Ширење праксе слања руских специјалиста у области предавања руског језика.

Резултати ове дискусије о начинима и методама учвршћивања позиција руског језика у свету и враћање достојанства језику на територији Србије, русисти из Србији су истакли неопходност, да се између осталог организују овако крупне манифестације светског значаја: похвалили су одличну организацију и актуелну тему Конференције и изразили су спремност да и у будуће учествују у свим процесима консолидације светске заједнице у очувању и развоју руског језика као језика међународне комуникације на читавом Евроазијском простору од Атлантика до Тихог океана и његове популаризације у читавом свету.

ОБРАЋАЊЕ ЉУДМИЛЕ ВЕРБИЦКЕ УЧЕСНИЦИМА ОЛИМПИЈАДЕ ЗА РУСКИ ЈЕЗИК У БЕОГРАДУ

Поштовани организатори олимпијаде!

 Драги учесници олимпијаде!

Како је то дивно, што сте сви ви у једном тренутку осетили жељу да спознате један од најмоћнијих језика на планети. Овакав избор чине милиони људи на планети, ипак учење језика на Балкану има своје особености. Одлуком да разумете руски језик ви сте већ наградили себе, ширењем граница своје унутрашње културе. На овакво духовно богаћење „осуђен“ је свако, ко учи страни језик. Сваки од вас, било да је из Србије, Црне Горе или  Босне, вероватно је имао прилике да се сусретне са чаробним парадоксом: учећи руски језик, откриваш нове слојеве сопствене националне културе. Наши језици рођени су у истој словенској колевци и, учећи књижевни и разговорни језик једни других, ми боље упознајемо сами себе.

Није случајно да је интересовање за руски језик у Србији сасвим посебан – нема потребе за његовом популаризацијом, али постоји потреба да се обезбеди могућност за његово учење за многе који то желе.

Наша олимпијада је веома бројна, и већ другу годину за редом има међународни карактер, и представља пример искрене заинтересованости омладине са Балкана за руску културу. И не само то! Руски језик данас је поново интересантан и прагматичарима: уколико знамо тај језик постајемо конкуренти, савремени, и потребан стручњак.

Посебно се захваљујем организаторима овог пројекта!

Пошло вам је за руком да удружите напоре државних институција, приватног бизниса, педагога и ентузијаста. Захваљујући координацији Рсотрудничества преко «Руског дома», постигнут је заједнички запажен резултат!

«Језик је вековни рад покољења» – рекао је Владимир Даљ. Честитам новом младом нараштају на Балкану: убеђени смо, да предивни, моћан и нежан руски језик преносите достојно!

Председник Руске академије образовања, председник међународне асоцијације предавача руског језика и књижевности. Председника Државног универзитета у Санкт Петербургу, декан Филолошког факултета СПбГУ, академик РАО, председник  Попечитељског савета Фонда «Руски мир», доктор филолошких наука, професор, Људмила Алексејевна Вербицка.

ОЛИМПИЈАДА РУСКОГ ЈЕЗИКА У СРБИЈИ

НИС Олимпијада за руски језик је такмичење у знању, које је организовано за ученике 7. и 8. разреда основних школа и за средњошколце из Србије, Црне Горе, Републике Српске.  Циљ Олимпијаде је популаризација руског језика, учвршћивање његовог статуса у школском систему Србије и региона.

Овај пројекат се реализује под покровитељством Министарства образовања, науке  и технолошког развоја Републике Србије, већ трећу годину за редом и привлачи све већи број учесника. Идеју Руског центра (Фондација „Руски мир“), Гимназије «Јован Јовановић Змај» за организацију овакве врсте такмичења подржала је компанија «НИС – Газпром нефт», а затим и Славистичко друштво Србије.
На првој Олимпијади руског језика, која је одржана у мају 2013. године,  учествовало је 490 ученика из 78 школа Србије, Црне Горе и Републике Српске. У финалу Олимпијаде «НИС» било је 80 ученика, који су показали завидно знање. Победници такмичења, ученици Девете београдске гимназије, НИС је дао стипендију до краја школске године, а касније и стипендију за четворогодишње школовање.
Године 2014. на основу завидних резултата и одличне организације Олимпијаде -2013, као и због великог интересовања ученика, Министарство образовања, науке и технолошког развоја Србије, укључио је ову Олимпијаду у свој званичан календар такмичења.
На другој Олимпијади руског језика, која је одржана у мају 2014. године учествовало је већ 888 ученика (806 из Србије, 29 из Црне Горе и 53 из Републике Српске)  из 158 школа из 95 различитих градова и насељених места.
Од 2014. године домаћин овогодишње НИС Олимпијаде је Представништво Рссотрудничества у Србији. Ове године је само у финалу учествовало 200 ученика. Укупно је на Олимпијади учествовало више од 1200 ученика. Такмичења су се одвијала у четири категорије, према узрасту и знању.
Исте вечери у Руском центру за науку и културу у Београду („Руски дом“) одржана је церемонија свечане доделе награда победницима Олимпијаде. Награде је уручила директор Руског дома Надежда Кушченкова, саветник амбасаде Русије у Србији Ирина Гњедкова, помоћник министра образовања, науке и технолошког развоја  Републике Србије Жељка Радојичић Лукић, представници компаније НИС, Андреј Шибанов и Снежана Лакићевић,  заменик председника Славистичког друштва Србије, проф. др Биљана Марић, директор Гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду и руководилац Руског центра Фонда „Руски свет“ у Новом Саду, др Радивоје Стојковић, помоћник шефа кабинета градоначелника Београда Предраг Вулиновић.
На иницијативу Руског центара за науку и културу у Београду учесницима Олимпијаде се обратила председник Руске академије образовања, председник међународне асоцијације предавача руског језика и књижевности. Председника Државног универзитета у Санкт Петербургу, декан Филолошког факултета СПбГУ, академик РАО, председник  Попечитељског савета Фонда «Руски мир», доктор филолошких наука, професор, Људмила Алексејевна Вербицка.
Обраћање Људмиле Вербицке, прочитала је директор „Руског дома“ у Београду Надежда Кушченкова, која је најавила да ће победници Олимпијаде као награду добити путовање у Русију у оквиру реализације програма „Здраво Русијо!“.
На церемонији уручивања награда, руске песме је изводила победница IV Међународног такмичарског фестивала руске културе „Извори“ Александра Димић.

Полагање испита из руског језика у Руском дому

 

Нивои по CEF-у Руски језик Општи курсеви Време одржавања испита
С1, С2 Виши напредни(135, 195 $)

 

 01.06. в 9.00

 

В2 Виши 1 конверзацијски(95 $)

 

 02.06. в 9.00

 

В1 Средњи 1 конверзацијски(80 $)  03.06. в 9.00

 

А2 Почетни 2(70 $)

 

 05.06. в 9.00

 

А1 Почетни 1(65 $)

 

 06.06. в 9.00

 

Руски дом организује полагање испита у својим просторијама од 1. до 6. јуна 2015. г.

Рок за плаћање испита од 18.  до 28. маја 2015. г. од 10.00 до 15.00 у Руском дому.

(Информације на телефон 2682-162 и 2642-178 , од 10:00 до 13:00)

Међународна научна конференција „Ново и традиционално у транслатологији и настави руског језика као страног“

Конференција је организована на иницијативу Филолошког факултета Паневропског универзитета «Апеирон» и Московског државног универзитета „М.В.Ломоносов“, Факултет за превођење уз подршку Представништва Россотрудничества из Србије и Министарства образовања Републике Српске. На конференцији су учествовали познати научници из области руског језика и  транслатологије из Русије, Заједнице независних држава, бивше Југославије укључујући и Николаја Гарбовског, представници државних установа, фондација и издавача који се баве подршком и популаризацијом руског језика у свету.

Гости форума били су: амбасадор руске федерације у Босни и Херцеговини Петар Иванцов и стручњак, русиста Руског центра за науку и културу у Београду Илија Тјапков.

У уводним говорима предавача из Русије и ректора Паневропског универзитета Есада Јакуповића истакнут је не само озбиљан научни значај конференције, већ и њена важност са тачке гледишта популаризације руског језика, као и практична корист од развоја преводилачких традиција у свим сферама руско-балканске сарадње.

Манифестација се одлично уклопила у Дане обележавања руске науке, затим 260-годишњице од оснивања МГУ и 10-годишњице Факултета за превођење.

Универзитет «Апеирон» је потписао споразуме о сарадњи са Факултетом за превођење при МГУ и другим активним партнером Представништва Россотрудничества у Србији Пермским националним истраживачким политехничким универзитетом (ПНИПУ).

 У оквирима рада конференције русисти су разматрали многа питања везана за регионалну сарадњу у области подршке предавања и учења руског језика у земљама балканског региона. Одређене су конкретне перспективе сарадње МГУ, Паневропског универзитета и РЦНК у Београду, укључујући и могућу организацију на бази РЦНК Школе за преводиоце, организацију семинара и стручних скупова из ове области. Своју заинтересованост за учешће у оваквим програмима, још раније је изразило руководство «НИС – Газпром нефт».

Међународна конференција је привукла пажњу јавности и локалних средстава јавног информисања.

Консултације за кандидате за стипендирање наставе на факултетима у Русији

Запослени Руског центра за науку и културу у Београду је информисао окупљене о општим условима школовања и живота у Русији. Објашњена је процедура предаје документације и учешћа на конкурсу, начин попуњавања анкета и прикупљање неопходне документације. Дате су информације о захтевима према кандидатима, ради успешног проласка на конкурсу, и наведени су рокови за предају документације. Више од сат времена посвећено је одговорима на питања 150 кандидата.

До консултација, информација о студирању у Русији била је објављена на сајту Руског центра за науку и културу, Министарства просвете и образовања Републике Србије и сајтовима партнерских организација, укључујући и факултете у земљи. Ова страница на сајту Руског дома  привлачи пажњу српске јавности (око 15 000 посета на дан објављивања).

У овој фази рада, Руски дом активно наставља активности на одабиру кандидата за студирање на факултетима у Русији у оквирима квота додељених Россотрудничеству. Наставља се рад на информисању кандидата о могућем студирању у Русији на комерцијалној основи. Консултације о условима студирања у Русији су отворене за све заинтересоване.

ОБЈАВА КОНКУРСА ЗА ПРИЈЕМ НА ШКОЛОВАЊЕ

Министарство образовања и науке Русије и Росотрудничество објављују конкурс за пријем држављана Републике Србије на школовање у образовним институцијама за високо образовање у Руској Федерацији за школску 2015/2016.   годину.

За школску 2015/2016. годину за Србију се за пријем на школовање у образовним институцијама Руске Федерације на рачун државног буџета издваја квота од 70 студената (у даљем тексту квота) за програме високог образовања и додатног     стручног образовања.
Одређена квота предвиђа:

  • 20 стипендија за програме основних студија, специјалистичких студија и мастер студија;
  • 4 стипендије за програме докторских студија;
  • 17 стипендија за приправничке програме у оквиру високостручног образовања;
  • 11 стипендија за програме додатног стручног образовања;
  • 2 стипендије за програме основних студија на основу II међународног конкурса „Најбољи професор руског језика у иностранству“ (кандидате предлаже победник конкурса);
  • 1 стипендија за програме основних студија у оквиру Међународног координационог савета студената „Инкорвуз-ХХI“ (пријем се врши у сарадњи са организацијом);
  • 15 стипендија за програме основних студија преко ОАО „Гаспром-Њефт“ (пријем се врши у сарадњи са организацијом).

Одабир кандидата за школовање врши Росотрудничество (Руски центар за науку и културу у Србији), уз присуство представника министарства из земље пребивалишта кандидата, руских амбасада и страних представника.
У првој етапи конкурса кандидати треба да у Руски дом у штампаној форми доставе следећу документацију (в. Прилог Приложение 3 и 4):

  1. Попуњену пријаву (в. Прилог Анкета), са приложеном фотографијом у боји. У случају да поља која су означена као обавезна за попуњавање не буду попуњена, Министарство образовања и науке Русије неће разматрати документацију кандидата.
  2. Копија пасоша (странице које садрже податке релевантне за писање позивног писма);
  3. Копија лекарског уверења о томе да је кандидат ХИВ негативан и да није оболео од сиде;
  4. Копија документа из медицинске установе земље пребивалишта кандидата којим се потврђује здравствена способност кандидата да се школује у Руској Федерацији;
  5. Списак објављених научних радова (ако такви постоје);
  6. Копија уверења о положеним испитима (оцене);
  7. Копија документа о образовању у иностранству и (или) страним квалификацијама, добијеним у земљи пребивалишта.

У случају да кандидат нема документа о образовању у иностранству и (или) о страним квалификацијама, кандидат доставља последње уверење о оценама из образовне установе у којој завршава своје школовање.
Сва документа морају бити преведена на руски језик и оверена од стране судског тумача. У случају неиспуњавања бар једног од захтева, инострани држављанин губи право да се школује у Руској Федерацији, и његова документација неће бити разматрана.

Рок за предају докумената је 2. март 2015. године.

Треба узети у обзир да при попуњавању пријаве (в. Прилог Анкета тачка 23 Направление подготовки) шифра и назив студијског смера који је кандидат изабрао морају строго одговарати списку студијских смерова који су објављени на сајту www.russia-edu.ru  (в. Прилог Приложение 1 и 2).
Страни кандидат има право да самостално изабере место свог будућег школовања (в. прилог Анкета тачка 25 Образовательные организации (университеты, колледжи), где вы хотели бы учиться). Има право да наведе 6 високошколских установа, али не више од две у једном федералном округу. Не дозвољава се навођење само једне образовне установе. Препоручује се да кандидат не наводи мање од три високошколске установе (в. списак факултета у прилогу Приложение 6 и на сајту www.russia-edu.ru ).
Документација која није комплетирана у складу са руским захтевима, није преведена на руски језик и нема печат судског тумача неће бити разматрана.
Детаљније информације о листи докумената које кандидати предају, о условима пријема као и о неопходним препорукама можете пронаћи на Интернету – на сајту Министарства образовања и науке Русије: http://минобрнауки.рф, Росотрудничества: http://rs.gov.ru, Рособрнадзора (питања о признавању страних докумената о образовању): http://obrnadzor.gov.ru.
Држављани Србије, који су се и раније школовали у Руској Федерацији, а који завршавају школовање у текућој школској години и желе да га продуже на следећи ниво стручног образовања, за продужење школовања у оквиру опште квоте за Србију за 2015. годину треба да прођу избор у складу са захтевима наведеним у овом писму.

У складу са Федералним законом „О образовању у Руској Федерацији“, школовање страних држављана у границама наведене квоте на основним професионалним образовним програмима омогућено је исплатом државних академских стипендија из федералног буџета наведеним страним држављанима (у току целокупног периода школовања, независно од постигнутих резултата) и пружањем домских места у студентским домовима по условима који важе за држављане Руске Федерације који се школују о трошку федералног буџета.

Страним држављанима (специјалистима са високим образовањем) који се уписују на школовање по програму додатног стручног образовања (повећавање професионалних квалификација) државна академска стипендија се не исплаћује.

Страни држављани који не владају добро руским језиком имају право на обуку на припремним одељењима или припремним факултетима државних образовних институција по допунским општеобразовним програмима који обезбеђују припрему за усвајање професионалних образовних програма на руском језику, такође о трошку федералног буџета, са исплатом стипендија наведеним грађанима (у току целокупног периода школовања, независно од постигнутих резултата). Рок обучавања на припремном факултету или припремном одељењу је једна година, и она не улази у трајање школовања по основним стручним образовним програмима.

Кандидат који конкурише на смер групе „Уметност и култура“ мора да прође додатна тестирања креативних способности директно у образовним институцијама на које жели да се упише. Конкретни рокови додатних тестирања креативних способности у образовним институцијама које су у надлежности Министарства културе Русије наведени су у прилогу.

Тестирања почињу од 1. марта 2015. године и прецизира их директно кандидат (одлазак је уз визу, коју кандидат самостално вади).

Информације о датумима додатних тестирања креативних способности у другим образовним институцијама налазе се на сајтовима датих институција  (в. Прилог Приложение 5).

Детаљније информације о списку смерова на којим се при пријему на основне и специјалистичке студије могу спроводити додатна тестирања креативних способности и (или) професионалне оријентације налазе се на сајту http://минобрнауки.рф и у Информацијама на www.russia-edu.ru.

Трошкове превоза кандидата до места школовања, добијања полисе добровољног здравственог осигурања сноси сам кандидат и (или) спонзор.

ОБЈАВА КОНКУРСА ЗА ПРИЈЕМ НА ШКОЛОВАЊЕ

Школарина

Уплату курсева руског језика можете обавити у рачуноводству „Руског Дома“ од 26. до 30. jануара од 11.00 до 19.00. Молимо вас да уплатите школарину пре почетка семестра.

„Зимска школа“ – семинар за повишење академске квалификације предавача руског језика у Србији

Семинар је организован у сарадњи са Славистичким друштвом Србије, Катедром славистике Филолошког факултета Београдског универзитета, Државним институтом за руски језик „А.С.Пушкин“ „Руским домом“ у Београду, Московским институтом за отворено образовање и издавачима из Србије, који се баве издавањем уџбеничке литературе.

Програм семинара сваке године одређују стручњаци Државног института за руски језик „А.С.Пушкин“ и Катедре за славистику Београдског универзитета, у сарадњи са стручњацима Руског центра за науку и културу имајући у виду професионалне потребе русиста у Србији. Године 2015. предавања и вежбе држали су високо квалификовани стручњаци Државног института руског језика „А.С.Пушкин“: начелник центра за стручно усавршавање и професионално оспособљавање проф. др  Наталија Кулибина, заменик начелника Центра, доцент мр. Татјана Корепанова.

Ове године је стручни тим Института за руски језик „А.С.Пушкин“ добио подршку колега са Московског института за отворено образовање и то: заменик декана Факултета за међународно образовање, заменик шефа катедре УНЕСКО „Међународно (мулти културно) образовање и интеграција деце миграната у школе“ мр. Олга Јашина, професор на катедри  УНЕСКО „Међународно (мулти културно) образовање и интеграција деце миграната у школе“ др Олга Клишина одржале су предавања о руско-српским културним и историјским везама, као и о другим културолошким темама. 

Програм „Зимске школе“ подразумевао је предавања, радионице и практичне вежбе  за актуелна питања методике предавања руског језика као страног.

Ове године на семинару је учествовало више од 128 професора из свих региона Србије. Сваки од њих представљао је школу или гимназију у којој се учи руски језик. Сви полазници Методичке школе добили су сертификат којим се потврђује повишење њихове академске квалификације.

Посебан културни догађај, био је концерт легендарног хора „Лучинушка“. Више од 40 година хор, кога чине бивши студенти филолошког факултета Београдског универзитета, под руководством нашег прослављеног сународника Андреја Тарасјева, радује публику извођењем народне музике свих словенских народа. Концерт је посвећен 70-годишњици послератног обнављања рада Катедре за руски језик Београдског универзитета, 70-годишњици Победе у Другом светском рату, као и обележавању годишњица три призната слависта, који су радили на Катедри.  

Традиционално „Зимска школа“ одржава се истовремено када и Међународни Скуп слависта на Београдском универзитету и Међународни научно-образовни форум „Београдски сусрет словенских русиста“.  На 53. Скупу слависта и 7. Сусрет русиста присуствовали су научници из Србије, Русије, Словачке, Чешке, Бугарске, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе, Пољске, Аустрије, Мађарске, Турске и других земаља.

Већ неколико година за редом веома је актуелна тема је „Учење руског језика и руске културе  у несловенском окружењу“. Једна од фаза овог научно-истраживачког пројекта била је финансирана од стране  Фондације «Руски мир». Факултативно учешће на овом проширеном научно-практичном семинару даје могућност професорима да повећају свој академски ниво.

У оквиру Скупа слависта Србије и манифестација „Зимске школе“ 11. јануара на Филолошком факултету Београдског универзитета одржано је заседање Међународног округлог стола, на коме су усвојени резултати рада највеће годишње манифестације, која је посвећена учењу руског језика у Србији.

Заједнички концерт ученика српских школа, који уче српски језик

Око 400 гостију окупило се 9. децембра у великој сали Руског дома за науку и културу у Београду на концерту ученика српских школа, који уче руски језик „Кључеви од душе“.

Ученици из 16 српских школа, презентовали су богат, костимиран програм, посвећен Русији и српско-руском пријатељству.
Више од 100 ученика, млађих и старијих разреда, певало је руске песме, говорило стихове руских песника, изводило музичка дела руских композитора, играло руске игре.

На репертоару младих уметника, чије мајсторско извођење није много одударало од професионалног, нашле су се омиљене руске песме и савремена музичка дела.

Публика је са великим задовољством поздравила велико умеће ученика, који су показали истанчано познавање руске културе.

МЕЂУНАРОДНА ОМЛАДИНСКА ОЛИМПИЈАДА

У организацији Руског центра за науку и културу у Београду, запослени Научно-истраживачког универзитета Виша економска школа, једна од најпрестижнијих високо-школских установа у Русији, позвали су ученике од 8 до 11 разреда на проверу знања из: математике, социологије, биологије, књижевности, историје, дизајна.

Око педестак ученика Руске школе у Београду учествовало је на овом конкурсу. Неки од ученика учествовали су на више предмета. На овом такмичењу учествовала су деца из неких српских школа. Оваква олимпијада била је по први пут организована у Србији. Свим учесницима додељени су поклони и са не стрпљењем очекују резултате такмичења.

Сарадња Више економске школе, Руског дома и Руске школе при Амбасади Русије у Србији и других образовних институцијама из Србије сигурно ће имати свој наставак. Већ сада  се разрађује реализација низа научно-образовних програма уз учешће широког круга партнера.

http://www.shkolaserb.ru/news.php?y=2014-2015&n=035

Научни скуп „Руски архив (1928 – 1937) и култура руске емиграције у Краљевини СХС/Југославији»

Стручњак за руски језик Руског центра за науку и културу 24. новембра  је учествовао у раду научног скупа „Руски архив (1928 – 1937) и култура руске  емиграције у Краљевини СХС/Југославији».

Манифестацију је организовао Институт за књижевност и уметност из Београда у оквиру реализације пројекта Улога српске периодике у формирању књижевних, културних и националних образаца.

Скуп је у потпуности био посвећен истраживању материјала познатог часописа «Руски архив», кога су издавали представници првог таласа руске емиграције у њиховом периоду највеће друштвене и културне активности на Балкану.

Признати стручњаци (филолози, историчари и историчари уметности) разматрали су публикације часописа «Руски архив», посвећене различитим друштвено-политичким и културно-историјским темама, које  су биле актуелне за признате представнике културних и уметничких кругова руске емиграције, а који су у одређеном историјском тренутку везали своју избегличку судбину са  Југославијом.

Током трајања Скупа, водећи стручњаци из Србије, Хрватске и Русије, који такође раде и у научним и образовним организацијама САД, прочитано је 30 реферата, а касније су веома активно учествовали у дискусијама посвећеним проучавању богатог културног наслеђа руске емиграције.